четвртак, 5. новембар 2026. | Последње ажурирање: 06:56 (по румунском времену)

Србија: енергетске вести

Најважније енергетске вести из земље Србија: струја, гас, цене и инфраструктура.

Прикажи све вести: Србија | Прикажи све вести

Компаније ЕПС после краха Алта банке: заглављено мање од 0,5% месечне наплате, плаћање преко апликације обустављено Србија · 4. нов 2026.

Електропривреда Србије (ЕПС) тврди да одузимање дозволе Алта банци не угрожава њено пословање и финансијску стабилност: на рачунима у тој банци било је мање од 0,5% месечне наплате рачуна за струју. Плаћање преко апликације „ЕПС Увид у рачун“ ипак остаје обустављено док се не изабере нови платни процесор.

Цене енергије

Србија има најскупљу струју за домаћинства на Западном Балкану: 11,97 евроценти по kWh

РЕДАКЦИЈА EUROENERGY | Србија | 3. нов 2026.

Према подацима Евростата, домаћинства у Србији су у првој половини 2026. плаћала у просеку 11,97 евроценти по kWh са порезима, највише на Западном Балкану. У динарима је цена на годишњем нивоу порасла 8,8 одсто, али је и даље мања од половине просека ЕУ од 0,28 евра.

Анализе

НИС уочи одлуке: америчка лиценца, рафинерија и три сценарија

РЕДАКЦИЈА EUROENERGY | Србија | 29. сеп 2026.

Тридесетог септембра истиче лиценца којом америчко Министарство финансија дозвољава рад НИС-а — српске нафтне компаније под контролом Гаспромњефта — а тада се затварају и рокови преговора у којима мађарски МОЛ и руска страна расправљају о судбини пакета акција. Од одлуке Вашингтона зависи рафинерија у Панчеву, једина у земљи, и ланац који снабдева од бензинских пумпи до аеродрома. Анализа по сценаријима: продужење лиценце купује време, продаја руског пакета решава структурно, а блокада — црни сценарио — по први пут би тестирала стратешке резерве изграђене управо за такав дан.

Најновије вести

Хидроенергија

660 мегавата у пумпању: Бистрица, национална батерија са тендером 2027.

РЕДАКЦИЈА EUROENERGY | Србија | 29. сеп 2026.

Пројекат који може да промени аритметику скупих вечери сада има званични календар: реверзибилна хидроелектрана Бистрица — 660 MW инсталисаних, око 1.600 GWh годишње — изградњу ће изнети на тендер 2027, са грађевинском дозволом очекиваном почетком исте године. Финансирање се обликује преко јапанске агенције JICA, са споразумом о зајму планираним уз изложбу EXPO 2027 у Београду. На терену, бирократија напредује необичним ритмом: шест одлука о експропријацији усвојено, 245 захтева за дозволе поднето, идејни пројекти завршени или у последњим редакцијама.

Нуклеарна енергија

Реактор на цртаћој табли: Србија, EDF и нуклеарни пут који почиње студијама

РЕДАКЦИЈА EUROENERGY | Србија | 29. сеп 2026.

Земља која је законом забрањивала нуклеарну енергију три и по деценије сада методично гради свој атомски досије: после укидања моратторијума, EDF је испоручио прелиминарну студију и добио мандат за још четири анализе прве фазе, партнерство са Французима запечаћено је у јулу споразумом коме се придружила и развојна банка AFD, а званични календар обећава све студије потребне за одлуку до половине 2027. Политички циљ је изречен изричито: потпуна припрема до 2032, отворено градилиште пре 2035 — а са стране чека, са незатраженим понудама, и Пекинг са својим модуларним реакторима.

Мрежа

109 километара ка западу: Трансбалкански коридор улази у трећу фазу

РЕДАКЦИЈА EUROENERGY | Србија | 29. сеп 2026.

Највећи мрежни пројекат у новијој историји Србије напредује по етапама: прве две фазе Трансбалканског коридора — везе од 400 kV са Румунијом — већ раде, а трећа фаза, далековод од приближно 109 километара између Обреновца и Бајине Баште, у изградњи је са хоризонтом 2028. Четврта фаза ће коридор одвести даље, ка Црној Гори и Босни. Улог превазилази километре: оса исток–запад претвара Србију из обичног транзитера у окретницу регионалне размене — и припрема мрежу за пумпање у Бистрици.

Енергетска политика

5.000 тона евродизела из резерви: држава интервенише на тржишту горива

РЕДАКЦИЈА EUROENERGY | Србија | 29. сеп 2026.

Министарство енергетике најавило је пуштање 5.000 тона евродизела из обавезних резерви државе, а први уговори о продаји већ су потписани — превентивна интервенција која треба да одржи тржиште снабдевеним а цене под контролом у недељама у којима америчка лиценца за НИС и регионална логистика дизела стоје под знаком питања. Гест је мали у односу на годишњу потрошњу, али сигнал је велики: влада показује да има полуге и да је спремна да их употреби пре, а не после појаве редова.

Још вести

Гас

30. септембар: дан када истиче уговор о гасу — и мир Србије

РЕДАКЦИЈА EUROENERGY | Србија | 29. сеп 2026.

Аранжман по којем Србија добија руски гас истиче 30. септембра, а његово продужење се преговара на најкомпликованијој позадини у последњој деценији. Директор Србијагаса јавно је најавио продужење уговора „без поскупљења за грађане”, на линији недавних разговора на нивоу председника. Сигурносна мрежа постоји и измерена је: око 450 милиона кубних метара у складишту Банатски Двор — у власништву Гаспрома са 51% — плус приближно 500 милиона ускладиштених у Мађарској. Зима не зависи од једног потписа, али цена мира — да.

Цене енергије

100 евра дању, 500 увече: велепродајна рендгенска слика српске зиме

РЕДАКЦИЈА EUROENERGY | Србија | 29. сеп 2026.

Бројке које јавно наводе диспечери Електромреже Србије цртају тржиште на којем Србија улази у хладну сезону: дневни сати се тргују по 100–120 евра за мегават-час, али вечерњи врхови скачу на 400–500 — четири пута више, у распону који се драматично проширио у односу на прошлу годину. Објашњење је регионално: суша је испразнила језера хидроелектрана широм југоистока, румунска Чернавода стоји заустављена, а Мађарска гура свој нуклеарни програм до максимума. На таквом тржишту, сваки вечерњи сат покривен из сопствене производње вреди као мала стратешка победа.

Увоз / Извоз

Европа пред тестом: вечери у којима цео континент купује исту струју

РЕДАКЦИЈА EUROENERGY | Србија | 28. сеп 2026.

Упозорење долази са врха Европске комисије: блок се спрема за најтежу зиму у последње четири године, са рекордним ценама енергије и могућим поремећајима снабдевања, а комесар Дан Јергенсен потврђује да су кризне мере на столу. За Србију се упозорење преводи у токове: суша је смањила хидроенергију целог региона, Чернавода стоји у ремонту, мађарски Пакш ради на граници — а у вечерњим врховима пола континента лицитира за исте увозне мегавате. Међузависност која појефтињује поднева поскупљује вечери; зима ће показати који ефекат побеђује.

Компаније

Још један багер за Радљево: Колубара обезбеђује своју деценију угља

РЕДАКЦИЈА EUROENERGY | Србија | 28. сеп 2026.

Док саопштења ЕПС-а говоре о негативним ценама и зеленом извозу, на пољима колубарског басена завршена је монтажа новог џиновског багера за коп Радљево — инвестиција која јасније од сваке стратегије казује незгодну истину српске транзиције: угаљ остаје кичма система још најмање деценију. Радљево је коп који преузима штафету исцрпљених поља, а тек састављена машина полиса је осигурања за две трећине струје земље које се, дан за даном, рађају из колубарског лигнита.

Мрежа

Бајина Башта се пење на 400 киловолти: градилиште које припрема чвориште Дрине

РЕДАКЦИЈА EUROENERGY | Србија | 28. сеп 2026.

Електромрежа Србије објавила је почетак радова на доградњи и подизању трафостанице Бајина Башта на напонски ниво од 400 киловолти — део без којег се ни вод Обреновац–Бајина Башта из треће фазе Трансбалканског коридора, ни будућа реверзибилна хидроелектрана Бистрица не би могли везати за систем. На обали Дрине, где хидроелектрана и историјска пумпно-акумулациона Бајина Башта деценијама раде на 220 киловолти, гради се практично западна капија сутрашње српске мреже: тачка где ће се динарска хидроенергија, континентални коридор и пројектована национална батерија срести у истом чворишту.

Енергија ветра

100.000 радних места у европском ветру — и шта од њих Србија може ухватити

РЕДАКЦИЈА EUROENERGY | Србија | 28. сеп 2026.

Европска ветроиндустрија процењује преко 100.000 нових радних места до 2030 — а платформа посвећена регрутацији и преквалификацији, покренута ових дана, обећава да организује професионалну миграцију ка турбинама, где се приближно 15% запошљавања већ обавља преласком из других индустрија. За Србију, континентална бројка је више од статистике: земља има тачно тражени индустријски профил — металургију, машиноградњу, инжењере формиране на енергетици — а алијансе попут Финтел–Виндеј могу банатски ветропарк претворити из простог потрошача опреме у карику европског индустријског ланца.

Тржиште

Минус 45 евра за мегават: анатомија првих негативних цена у историји Србије

РЕДАКЦИЈА EUROENERGY | Србија | 28. сеп 2026.

Од 5–6. маја берза SEEPEX прихвата цене испод нуле — а тржиште није дуго чекало да искористи нову слободу: 7. јуна најјефтинији сат дана обрачунат је на минус 45,5 евра по мегават-часу, апсолутна премијера за српско тржиште. Феномен који је у Немачкој или Румунији већ викенд-рутина званично је стигао и на Балкан, доведен истим кривцем: регионалним сунцем које плави пролећна поднева. За потрошаче, негативни сати су куриозитет; за инвеститоре, сигнал дисциплине: сунце без складиштења почиње само да једе своје приходе.

Компаније

25 мобилних стубова и лето поправки: ЕМС, компанија која мрежу држи у животу

РЕДАКЦИЈА EUROENERGY | Србија | 28. сеп 2026.

Преносни оператор Електромрежа Србије улази у зиму са оперативним билансом који мало ко зна: сви планирани радови на преносним водовима надокнађени су после одлагања које су наметнуле рекордне летње температуре, 25 мобилних интервентних стубова стратешки је распоређено по земљи за хитне поправке, а стратешка градилишта — од подизања станице Бајина Башта до треће фазе Трансбалканског коридора — напредују паралелно. Портрет дискретне компаније која истовремено управља крхком садашњошћу и амбициозном будућношћу српског система.

Соларна енергија

Сунце на пепелу: Петка, фотоволтаика подигнута на депонији термоелектране

РЕДАКЦИЈА EUROENERGY | Србија | 28. сеп 2026.

На депонији пепела комплекса Костолац — најмање спорном земљишту Србије — ЕПС је пустио у пробни рад соларну електрану Петка: фотонапонске панеле изнад остатака деценија сагоревања угља. Заједно са суседним ветропарком, пројекат оцртава српски модел транзиције in situ: обновљиви извори граде се управо на земљиштима фосилне индустрије, са наслеђеним прикључцима, путевима и особљем. А уговори којима ЕПС продаје свој пепео — 30 милиона тона индустрији — затварају круг исте филозофије: ништа из старе енергетике се не баца; све се пренамењује.

Анализе

700 евра на седам берзи: шта је топлотни талас открио о балканском тржишту

РЕДАКЦИЈА EUROENERGY | Србија | 28. сеп 2026.

Епизода коју вреди хладно анализирати сада, када се бирају зимске стратегије, одиграла се усред лета: августовски топлотни талас гурнуо је цене вечерњих сати преко 700 евра по мегават-часу истовремено на свих седам берзи југоистока Европе које прати регионална штампа — од Букурешта до Атине, са српским SEEPEX-ом у групи. Савршена синхронизација врхова централна је лекција: тржишта региона већ су спојена у болу, иако још не у механизмима. Мањак флексибилности који је произвео скупо лето непромењен је — зима ће га поново тарифирати.

Цена дан-унапред данас у Румунији (€/MWh)

00:00 260,26
01:00 274,63
02:00 287,86
03:00 286,20
04:00 288,36
05:00 298,98
06:00 296,23
07:00 347,42
08:00 339,50
09:00 331,17
10:00 310,44
11:00 266,90
12:00 243,37
13:00 243,38
14:00 269,10
15:00 417,07
16:00 384,26
17:00 374,42
18:00 374,42
19:00 374,42
20:00 378,45
21:00 378,96
22:00 374,23
23:00 341,04

Потрошња Румуније данас (MW)

00:00–01:00 · 5.819 MW 00:00 5.819 01:00–02:00 · 5.812 MW 01:00 5.812 02:00–03:00 · 5.524 MW 02:00 5.524 03:00–04:00 · 5.437 MW 03:00 5.437 04:00–05:00 · 5.508 MW 04:00 5.508 05:00–06:00 · 5.744 MW 05:00 5.744 06:00–07:00 · 6.179 MW 06:00 6.179 6.179MW06:00–07:00

● сати ниске потрошње ● просечна потрошња ● вршни сати

Брзи подаци

Румунија 322,5 €/MWh ▲ 7,5%

Француска 261,4 €/MWh ▲ 5,5%

ажурирано 06:56

Архива вести

Друге вести

Објављени чланци: 1124

Соларни калкулаторКолико кошта и за колико се исплати.Панели, панели са батеријом, или само батерија ако панеле већ имате. Калкулатор користи сунчево зрачење вашег краја, потрошњу куће и локалне цене енергије да процени трошак, годишњу уштеду и период отплате.Отвори страницу →