Сунце на пепелу: Петка, фотоволтаика подигнута на депонији термоелектране

Депоније пепела највидљивији су пасив енергетике на угаљ: хектари сивог остатка који више не могу бити ни пољопривреда ни шума. Србија је почела да им преписује намену — панелима.

Пројекат Петка. Смештена на одлагалишту пепела комплекса Костолац, електрана је ушла у пробни рад са панелима који већ испоручују у мрежу. Избор локације једним потезом решава све класичне блокаде сунца великих размера: земљиште не конкурише пољопривреди, локална заједница генерацијама живи са енергетском индустријом, а прикључак је на два корака — инфраструктура термоелектрана носи колику год снагу.

Модел in situ. Петка није сама: ветропарк од 66 MW истог комплекса делом је подигнут такође на рударским земљиштима. Басен Костолац тако постаје практична демонстрација једноставне идеје: најбоља мапа енергетске будућности управо је мапа прошлости — где је енергије било, може је поново бити, са другим примарним извором.

Круг пепела. Паралелно, ЕПС је потписао уговоре о продаји 30 милиона тона пепела индустријским партнерима — сировине за цемент и грађевинарство. Депонија истовремено постаје темељ за панеле и исплативо лежиште: еколошки пасив се, комад по комад, претвара у активу.

Шта следи. Свака српска термоелектрана има своје депоније — и свака депонија свој фотонапонски потенцијал. Петка је коштала колико пилот-пројекат, а произвела нешто вредније од мегавата: поновљив доказ. Следеће инвестиционе одлуке сада имају домаћи преседан за цитирање.

Сунце региона у току вести.