107 долара за барел и низак Дунав: одакле долази притисак на дизел

Цена на пумпи увек је коктел — барел, рафинисање, логистика, порези — а српска јесен постигла је редак учинак да истовремено промућка три састојка.

Барел. Сирова нафта на око 107 долара наслеђе је стегнутог глобалног тржишта: чврста тражња, дисциплинована понуда, геополитичке премије ризика. За земљу која увози највећи део нафте прерађене у Панчеву, сваки долар по барелу котрља се директно у трошак рафинисања.

Руска забрана. Москва је зауставила извоз дизела и бензина до краја године — унутрашња мера против сопствених несташица, са тренутним спољним ефектом: недостајуће руске количине замењују се на медитеранским и дунавским тржиштима, а конкуренција за сваку доступну тону диже увозне цене свима — укључујући купце који руску робу никад нису ни дотакли.

Дунав. Сушно лето оставило је реку испод нормалних пловних кота, а барже — најјефтинији превозник деривата ка српским складиштима — товаре делимично или стоје. Железничка алтернатива постоји, али кошта више и премешта мање: скупа логистика тихо се додаје сваком литру.

Противтегови. Држава је повукла прва: 5.000 тона евродизела из обавезних резерви ушло је на тржиште потписаним уговорима, а преостале резерве стоје као муниција одвраћања. Панчевачка рафинерија прерађује — докле год се досије лиценце НИС-а решава. А ограничавање цена, алат коришћен у прошлим кризама, остаје у арсеналу.

Перспектива. Ниједан од три притиска није трајан: руска забрана истиче у децембру, Дунав расте с јесењим кишама, барел има своје циклусе. Питање је само да ли попуштају редом или сви одједном — а између два сценарија стоји неколико месеци скупих пумпи.

Цене горива у току вести.