66 мегавата у ветру: Костолац, први ветропарк ЕПС-а, производи

Има поетске правде у месту које је ЕПС изабрао за свој ветровни деби: Костолац, басен који је дефинисао српску енергетику на угљу, сада угошћује и турбине које ће је редефинисати. Транзиција, кад дође, дође кући.

Пројекат у бројкама. 66 инсталисаних мегавата — 20 турбина на локацијама угљеног комплекса, укључујући земљишта деградирана рударењем, где је сукоб намене нула. Процењена производња покрива потрошњу десетина хиљада домаћинстава, а прикључење користи масивну електроинфраструктуру која око термоелектрана већ постоји. Пробни рад почео је у новембру, са првим мегават-часовима испорученим у мрежу — пут ка пуном комерцијалном погону је у току.

Зашто је толико трајало. Српски ветар се досад градио искључиво приватним капиталом — Чибук, Ковачица, Кривача доказали су банатски ресурс — док је ЕПС остајао укотвљен у угљу и хидроенергији. Костолац је прва корекција портфолија урађена сопственим рукама: знање овде акумулирано — од набавке до погона — имовина је која ће вредети на следећим пројектима.

Синергија локације. Модел Костолац — обновљиви извори на рударским земљиштима — наставља се паралелно са сунцем на Петки, подигнутим на депонији пепела истог комплекса. Басен постаје лабораторија преобразбе: исти прикључци, исти људи, други примарни извор.

Следећи корак. Сертификација зелене производње добија, под европским ЦБАМ-ом, извозну вредност — управо аргумент који наводи руководство ЕПС-а. Тих 66 мегавата мало је у билансу компаније; у њеном стратешком билансу, почетак су јединог пута који води напред.

Ветар региона у току вести.