28. сеп 2026.

Још један багер за Радљево: Колубара обезбеђује своју деценију угља

Док саопштења ЕПС-а говоре о негативним ценама и зеленом извозу, на пољима колубарског басена завршена је монтажа новог џиновског багера за коп Радљево — инвестиција која јасније од сваке стратегије казује незгодну истину српске транзиције: угаљ остаје кичма система још најмање деценију. Радљево је коп који преузима штафету исцрпљених поља, а тек састављена машина полиса је осигурања за две трећине струје земље које се, дан за даном, рађају из колубарског лигнита.

Редакција EuroEnergy · 1 мин читања · ажурирано 29. сеп 2026.

Excavator cu rotor într-o mină de lignit
Foto: Dr Peter Tzeferis · CC BY-SA 4.0 · Wikimedia Commons

Стварне енергетске транзиције не изгледају као конференцијске презентације: у њима исти квартал доноси нове турбине у Костолцу и нове багере у Колубари. Противречност је само привидна — и вреди је разумети, не судити.

Чињеница. ЕПС је завршио монтажу новог роторног багера за коп Радљево — механичког колоса из категорије машина које се месецима састављају на локацији а потом раде деценијама. Радљево је рударско поље развијено да постепено замени остареле копове басена, гарантујући обреновачким термоелектранама ток лигнита од којег зависе.

Аритметика у позадини. Око две трећине српске струје долази из угља, највећим делом из колубарског лигнита саговерног у ТЕНТ-у — највећем термоенергетском комплексу Балкана. Ниједна реалистична комбинација ветра, сунца и пумпања не може заменити ту базу у наредној деценији; може само да је растерети у врховима. Свакој години транзиције треба, дакле, њен угаљ — а угљу машине.

Исправно читање двоструке инвестиције. Турбина у Костолцу и багер у Радљеву се не искључују: прва гради будућност, други је финансира и држи под напоном док не постане функционална. Стварни ризик је другде — да обновљена фосилна инфраструктура постане алиби за одлагање њене замене. Календар Бистрица–ветар–сунце–нуклеарка једина је гаранција против тог сценарија.

Шта треба пратити. Однос ЕПС-ових инвестиција у два правца, из године у годину. Док зелени део расте брже него што се црни обнавља, транзиција је стварна. Багер из Радљева није њена издаја — он је мост преко којег она прелази.

Компаније региона у току вести.

Остале вести

Коментари

Будите први који коментарише.

Коментари се приказују након одобрења редакције.

← Све вести