Летонија обновила тек 4 % стамбених зграда којима је потребна обнова; у припреми пилот-програм од 48 милиона €
Од више од 39.500 стамбених зграда у Летонији најмање 26.600 треба обнову, али је обновљено тек око 4 %, показују подаци које је 3. новембра представила јавна телевизија LTV. Министарство привреде припрема пилот-шему од 48 милиона евра којом би се директна субвенција заменила подршком за камате на кредите.
Редакција EuroEnergy · Летонија · 2 мин читања
Летонија има више од 39.500 вишестамбених зграда, од којих најмање 26.600 треба обнову према Државној ревизорској институцији (Valsts kontrole), али је обновљено тек око 4 %, известила је 3. новембра летонска јавна телевизија LTV у прилогу који је пренео и LSM. Од 2009. завршено је нешто више од 1.500 пројеката, а 184 су у припреми или реализацији, према подацима Министарства привреде.
Где се обнавља. Највише пројеката реализовано је у Риги (215), Лиепаји (190) и општини Валмијера (132). У односу на број становника предњачи Валка са око 40 пројеката на 10.000 становника, затим Олаине (33,5) и Лиепаја (готово 27), док Рига има тек 3,3.
Трошкови. Према ревизији Државне ревизорске институције објављеној у децембру 2025, прихватљиви трошкови енергетске обнове по квадратном метру порасли су за 127 % у односу на 2017, а општи грађевински трошкови за 52 %. Станари зграда годишње плаћају 360–390 милиона евра за грејање, а код 54 % завршених пројеката годишња уштеда на грејању не покрива рату кредита. Укупне потребе за финансирањем процењују се на око 7,5 милијарди евра у државним планским документима, наспрам више од 20 милијарди према прорачуну ревизорске институције.
Шта се мења. Обнова у великој мери зависи од европских фондова, који се отварају на сваких неколико година, што изазива врхунце тражње и цена. Мартињш Аболињш, члан савета Државне ревизорске институције, изјавио је за LTV да се овим темпом европски циљ енергетске ефикасности за 2050. не може достићи, али је приметио да је интересовање станара порасло. Министарство привреде предлаже пилот-шему у којој држава више не би покривала 40–45 % трошкова, већ би субвенционисала камате на кредите, што одговара попусту од око 20–25 %. За око 185 зграда резервисано је 48 милиона евра, али програм још мора бити одобрен.
Контекст. Ревизија из децембра 2025. показала је и да је фиксна каматна стопа од 3,9 % развојне институције ALTUM виша него у Естонији и Литванији; ревизорска институција упутила је Министарству привреде четири препоруке.
Подаци о земљи у реалном времену налазе се на страници земље
Остале вести
Коментари
Будите први који коментарише.
