ЕПС после краха Алта банке: заглављено мање од 0,5% месечне наплате, плаћање преко апликације обустављено

Државна Електропривреда Србије (ЕПС) саопштила је 3. новембра да одузимање дозволе за рад Алта банци од стране Народне банке Србије не угрожава ни њено пословање ни финансијску стабилност. Према компанији, на дан одузимања дозволе на рачунима ЕПС-а у Алта банци налазило се мање од 0,5% укупног месечног прилива од наплате струје, а та средства ЕПС ће потраживати у стечајном поступку.

Какву је улогу имала банка. ЕПС наводи да се преко Алта банке наплаћивало искључиво за Центар за подршку гарантованом снабдевању Београд и да новац није чуван, већ је свакодневно коришћен за текуће обавезе. Алта је била и платни процесор апликације и портала „ЕПС Увид у рачун“, преко којих рачуне плаћа око 5% купаца; банка је изабрана након јавног позива упућеног шест банака, уз најнижу провизију. Компанија одбацује тврдње да је у Алта банци држала више од 400 милијарди динара: износи од 426, 460 или 479 милијарди који круже у јавности њени су годишњи приходи.

Бројке. ЕПС има рачуне у још девет банака у Србији, а највећи део платног промета иде преко Банке Поштанска штедионица. Према РТС-у, који преноси Б92, апликација има око 1,3 милиона корисника и у октобру је забележила 190.500 плаћања. Потрошачи у Београду добили су нови рачун за плаћање октобарских рачуна.

Контекст. Привредни суд у Београду отворио је 3. новембра стечајни поступак над Алта банком, а повериоци имају 90 дана да пријаве потраживања. Власник банке Давор Мацура ухапшен је због сумње, како наводи Нова економија, да је из трезора банке изнео 45 милијарди динара.

Шта следи. Остале функције апликације раде: купци могу да виде потрошњу и рачуне и да подносе рекламације. ЕПС најављује да ће ускоро покренути поступак избора новог платног процесора, након чега ће плаћање преко апликације бити враћено; уплате већ извршене преко Алта банке биће евидентиране у систему компаније.

Подаци у реалном времену за земљу су на страници земље