Од 98 до 80 милиона киловат-часова: крива српске потрошње која дише

Електросистеми имају два тешка годишња доба и два прозора предаха — а посао оператора у доброј мери значи коришћење прозора. Садашња српска јесен је студија случаја у реалном времену.

Бројке криве. Лето је гурнуло дневну потрошњу на 95–98 милиона киловат-часова — еквивалент просечног оптерећења од скоро 4.000 мегавата, са клима-уређајима у главној улози. Септембар је донео прво 91–92, а затим, са благим захлађењем, 80–82 милиона. Пад од 17–18% ослобађа управо маржу која мрежи треба за радове.

Шта је урађено у прозору. Главни диспечер ЕМС-а Драган Ракић јавно је потврдио логику: радови на преносним водовима, намерно одложени током рекордних температура — када је сваки вод био важан — надокнађени су у целости у септембру. „Одложили смо ове радове да бисмо систем одржали на високом нивоу за потребе Србије и региона”, објаснио је. Резултат: мрежа улази у хладну сезону са ажурним одржавањем.

Нови облик године. Класични образац — зимски врх, летња долина — преписан је: топлотни талас претворио је јул и август у други годишњи врх, скоро једнак зимском. Систем више нема једну тешку сезону, него две, а прозори одржавања сузили су се на неколико недеља благог пролећа и јесени. Ко их не користи хируршки, у следећу сезону улази са заостацима.

Тест који долази. Зима ће криву поново подићи ка максимумима — на регионалном тржишту са исцрпљеном хидроенергијом и вечерњим ценама у стотинама евра. Разлика између управљане и претрпљене зиме одлучена је, великим делом, у овим мирним септембарским недељама.

Потрошња у реалном времену на страници Србије.