109 километара ка западу: Трансбалкански коридор улази у трећу фазу

Електричне мреже се граде за деценије, али вредност показују у вечерима кризе. Трансбалкански коридор — водећи пројекат Електромреже Србије — унапред је спреман одговор на вечери које регионално тржиште производи све чешће.

Архитектура по фазама. Прва и друга фаза — јачање везе са Румунијом на оси Решица–Панчево — завршене су и оперативне: двоструки вод од 400 kV повезује румунско тржиште са централним српским чвориштем. Трећа фаза, у пуном градилишту, сече земљу од истока ка западу: приближно 109 километара новог вода од 400 kV између Обреновца — термоенергетског срца земље — и Бајине Баште, хидроенергетске капије на Дрини. Рок: 2028. Четврта фаза, пројектована, наставља ка границама са Црном Гором и Босном и Херцеговином.

Зашто је смер важан. Токови исток–запад су нова балканска реалност: румунско и бугарско сунце у подне тражи пут ка западу, динарска хидроенергија увече тече обрнуто. Ко држи магистралу између њих — наплаћује: у транзитним накнадама, у сигурности, у преговарачкој моћи.

Синергија са Бистрицом. Чвориште у Бајиној Башти — где се станица сада подиже на ниво од 400 kV — управо је тачка где ће се будућа реверзибилна хидроелектрана везати за коридор. Вод из треће фазе је, практично, кабл за напајање пројектоване националне батерије.

Континентални контекст. Коридор је део ширег обећања интеграције: како се спајање тржишта Западног Балкана са ЕУ приближава, вредност сваког мегавата прекограничног капацитета расте. Србија сада гради инфраструктуру тржишта којем ће сутра приступити.

Мреже Европе на интерактивној мапи.