Мрежа5. нов 2026.

Студија: кабл Грчка–Кипар смањио би трошкове потрошача за до 138 милиона евра годишње

Симулација електроенергетских система Грчке и Кипра за 2035. годину, коју је професор Пантелис Бискас представио на конференцији IENE, процењује да би Great Sea Interconnector смањио трошкове потрошача у две земље за до 138 милиона евра годишње. Највећи део користи припао би Кипру, где би просечни трошак снабдевања пао за око 18%.

Редакција EuroEnergy · Кипар · 1 мин читања

Cablu electric submarin pe fundul mării, la situl de testare hidroliană Paimpol-Bréhat din Franța; imagine ilustrativă
Foto: Olivier Dugornay (Ifremer) · CC BY 4.0 · Wikimedia Commons

Електроенергетска интерконекција Грчка–Кипар (Great Sea Interconnector, GSI) могла би да смањи трошкове потрошача у две земље за 123–138 милиона евра годишње, у зависности од капацитета кабла, показује симулација оба система за 2035. годину. Резултате је на конференцији Института за енергетику Југоисточне Европе (IENE) представио професор Пантелис Бискас са Аристотеловог универзитета у Солуну, пренели су Mononews, Energymag и Sigmalive.

Бројке. Студија пореди рад два тржишта без кабла са три сценарија од 500, 750 и 1.000 MW. Према Energymag-у, од укупне користи од 138,1 милиона евра око 123,7 милиона припало би кипарском тржишту. Просечни трошак снабдевања електричном енергијом на Кипру, укључујући накнаде за GSI урачунате у модел, пао би за око 21,3 €/MWh, односно 18%. Кипар би нето увозио 1,53–1,60 TWh годишње из Грчке, покривајући 26–27% потрошње.

Првих 500 MW. При 500 MW кабл би радио пуним капацитетом 609 сати годишње, углавном у смеру Грчка–Кипар; при 750 MW тих сати има само 35. Закључак презентације је да првих 500 MW доноси највећи део користи.

Обновљиви извори и гас. Ограничавање производње из обновљивих извора на Кипру пало би са 11,8% без кабла на око 4,5%, односно са 317 GWh на 79–95 GWh годишње, а у Грчкој са 3,1% на 2,9%. Основни сценарио користи цену гаса од око 28 €/MWh у 2035. У тесту осетљивости са гасом од око 18 €/MWh на Кипру нето увоз би се преполовио, са 1,6 на 0,8 TWh, а годишње уштеде пале би на 40–50 милиона евра.

Контекст. Energymag наводи да се пројекат и даље суочава са нерешеним економским, регулаторним и геополитичким питањима. Студија је симулација трошкова снабдевања, а не прогноза рачуна.

Подаци о земљи у реалном времену налазе се на страници земље

Остале вести

Коментари

Будите први који коментарише.

Коментари се приказују након одобрења редакције.

← Све вести

Соларни калкулаторКолико кошта и за колико се исплати.Панели, панели са батеријом, или само батерија ако панеле већ имате. Калкулатор користи сунчево зрачење вашег краја, потрошњу куће и локалне цене енергије да процени трошак, годишњу уштеду и период отплате.Отвори страницу