28. сеп 2026.

13 километара до границе: интерконекција са Румунијом добија облик

Састанак српске министарке енергетике и амбасадорке Румуније Силвије Давидоју ставио је на сто календар друге велике гасне интерконекције Србије: српска деоница, од само око 13 километара до границе, има скоро готову документацију и рок извођења 2027; румунски део, знатно дужи, иде на тендер у наредном периоду, са радовима од пролећа 2027. Око тачке споја, програм који финансира Светска банка исплешће још око 150 километара унутрашњих гасовода — ка Банатском Двору, ка Београду и Панчеву, ка северу према Хоргошу.

Редакција EuroEnergy · 1 мин читања · ажурирано 29. сеп 2026.

Șantierul unei conducte de gaz
Foto: btr · CC BY-SA 2.5 · Wikimedia Commons

Гасне интерконекције мере се у километрима, а вреде у опцијама. Српско-румунска — годинама разматрана, коначно пројектована — додаје српском систему управо опцију која му је недостајала: директан приступ румунском тржишту и производњи.

Стање радова. Асиметрија је необична и повољна за Београд: српска страна треба да изгради само око 13 километара до границе, са техничком документацијом већим делом завршеном и циљем завршетка у 2027. Румунска страна — дужа — припрема тендер, са почетком градилишта најављеним за почетак 2027. Ако оба календара издрже, гас може да потече између две земље од 2028.

Шта доноси Румунија. Растућу сопствену производњу — укључујући гас из Црног мора, који улази на тржиште управо ових година — плус приступ терминалима и алтернативним рутама вертикалног коридора. За Србију то значи трећи велики пут после класичних руских рута и бугарске интерконекције са азерским гасом: троугао који чини разлику између зависности и преговарања.

Мрежа иза границе. Тачка интерконекције вреди колико и цеви које из ње полазе. Ту улази програм Светске банке: приближно 150 километара нове унутрашње мреже, која везује интерконекцију за складиште у Банатском Двору, за потрошњу Београда и Панчева и за северну осу ка Хоргошу — где се српски систем додирује са мађарским.

Дипломатска нота. Амбасадорка је нагласила интерес Букурешта да постане регионални снабдевач; разговори су дотакли и могући продуктовод. Међу подунавским суседима, енергетика поново постаје заједнички језик конкретних пројеката.

Интерконекције региона на интерактивној мапи.

Остале вести

Коментари

Будите први који коментарише.

Коментари се приказују након одобрења редакције.

← Све вести